Српско школство у Румунији има богату традицију јер образовање на матерњем језику постоји више од три века. До другог светског рата скоро све српске школе биле су вероисповедне, било их је педесетак, имале су око 9000 ученика.

После Другог светског рата све су школе подржављене. Под притиском комунистичког режима број се ђака знатно смањује, а школе се постепено гасе.

Срби у Румунији данас имају шест четворогодишњих школа, са укупно око педесет ђака и са по једним учитељем. Уз то у Румунији функционише још само једна осмогодишња школа у Белобрешки са двадесет три ученика, која више нема правни статус, већ је подјединица друге школске установе, а у 13 румунских школа око 650 ђака још увек уче српски језик као матерњи.

У Темишвару постоји и ради српска Теоретска гимназија „Доситеј Обрадовић“ у оквиру које функционишу одељења од 1. до 8. разреда, односно 9 – 12. разред, тј. 1-4. разред школе са око 150 ученика.

У Румунији постоје и две Катедре за српски језик и књижевност на Универзитету у Букурешту и Темишвару. Данас је један од највећих и најозбиљнијих проблема српске заједнице у Румунији како сачувати српско образовање на матерњем језику у преосталим ретким српским школама а у томе је помоћ Србије толико скромна да готово није ни вредна помена.

Упркос томе захваљујући великој српској просветарској традицији и српским школама у Румунији број факултетски образованих Срба и српских интелектуалаца је сразмерно већи од скоро свих националности у Румунији, а српска заједница важи за једну од најобразованијих у земљи Карпата.